Dr Petar Paunović: Kako sam postao istoričar medicine


U utorak, 22. januara u čitalištu Matične biblioteke „Svetozar Marković”, održano je predavanje prim. dr sc med. Petra Paunovića na temu: „Učenik učitelju: dr Milorad Dragić – aktivnosti na području Timočke Krajine ili kako sam postao istoričar medicine”.
Direktor biblioteke, Boban Đorđević, predstavio je govornika a zatim mu je čestitao. Naime, dr Petru Paunoviću je, u decembru prošle godine, Sekcija za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva Beograd dodelila nagradu „Dr Vladan Đorđević”, za životno delo iz oblasti istorije medicine i za trajan doprinos u proučavanju ove oblasti.

Doktor Pera i sam kaže da je ova nagrada od ogromnog značaja, jer je on jedan od trojice lekara koji su je dobili, od čega su dvojica preko Save i Dunava.

Dobitnik je i nagrade Vasa Pelagić, koja mu je dodeljena kao autoru obrazovne emisije. Već četiri decenije, dr Pera je poznat Timočanima po radijskim i televizijskim emisijama o zdravlju, po savetima za očuvanje zdravlja, u kojima je rado govorio o preventivi, ali je takođe skretao pažnju na tradicionalne metode lečenja, pre svega na alternativnu medicinu. Uvek aktuelnim, prepoznatljivim prilozima o zdravlju, njegova jutarnja gostovanja pamtimo po karakterističnom pozdravu: „Dobro jutro, dragi slušaoci. Vreme je za pitanje: šta ste odlučili da danas učinite za svoje zdravlje”, dok se opraštao sa: „Toliko za danas i ne zaboravite: dok život teče zdravlje je najpreče”. Ovom prilikom, uvaženi doktor, šampion Timočke Krajine, zahvalio se svim medijima i urednicima časopisa u kojima je izdavao, jer je stava da je intelektualac onaj koji javno saopštava svoja mišljenja i otkrića ostalima, te su mu u toj misiji mediji bili veliki saveznik.
Tokom predavanja, dr Paunović je, osim o značaju svoje nagrade, govorio o životu svog učitelja, koji je ostavio dubok trag u srpskoj medicini, ali i u pogledu zdravstveno-obrazovnog rada Timočke Krajine. Istakao je da je tada medicinu počeo da shvata i primenjuje ne samo u smislu lečenja bolesti, nego pre svega kao unapređivanje zdravlja. Prve susrete sa Dragićem navodi kao ključne za svoje početke. Učitelj mu je skrenuo pažnju na graju školskog dvorišta, i na one koji nisu došli u ordinaciju, da bi ga najzad upitao: „Šta radite sa njima? Oni su zdravi.” Otuda Dragićeva velika uloga u životu našeg Rajčanina: da se bavi zdravljem i preventivnom medicinom. Prim. dr Milorad Dragić, bio je od velikog značaja za Timoču Krajinu, i to je razlog što je i na ovom predavanju predstavljen kao polivalentna ličnost: bio je lekar, etnograf, geograf, antropolog, humanista i, kako ga nazivaju, učitelj zdravlja, a objavio je i mnogobrojne članke u zaječarskom Razvitku. Kao svaki dobar učitelj, dr Paunović je svoja znanja preneo na svoje učenike, i, kako je on pratio svog učitelja, tako je i on imao svoje sledbenike. Jedan od njih je demograf, Miodrag Todorović, koga je doktor motivisao i osnažio da se razvija u svojoj oblasti.

Prim. dr Milorad Dragić, rođen je u Beogradu 22. 12. 1891. godine. Potiče iz zanatlijske porodice u kojoj je bio jedno od troje dece. Tokom školovanja bio je odličan đak, a ljubav prema učenju i intelektualnom radu učvrstili su u njemu njegovi profesori: Veselin Čajkanović, Tihomir Đorđević, Velimir Rajić. Želeo je da studira književnost, ali iz poštovanja prema Jovanu Cvijiću upisuje grupu za antropologiju sa fizičkom geografijom, etnologiju i etnografiju, istoriju srpskog naroda i arheologiju. Nakon apsolviranja, takođe pod uticajem Cvijića, Dragić započinje studije medicine na Berlinskom univerzitetu, kako bi se lakše bavio antropološkim naučnim istraživanjima.
Učesik je Prvog balkanskog rata, Prvog svetskog rata, pripadnik Timočke divizije, jedan od onih koji su preživeli albansku golgotu i učestvovali u svim borbama proboja solunskog fronta, kao i oslobođenja Srbije. Posle rata nastavlja studije medicine u Pragu, u Beogradu je postavljen za sekundalnog lekara Državne bolnice. Nakon tri godine postaje specijalista neurologije.
Između dva svetska rata daje značajan doprinos u radu seoskog zdravstvenog zadrugarstva, unapređujući zdravlje seoskog stanovništva, zbog čega je izabran za počasnog člana Saveza zdravstvenih zadruga.
U aprilskom ratu 1941. učestvovao je kao rezervni sanitetski kapetan I klase, a iste godine zbog antihitlerovskog držanja ga hapsi Gestapo i šalje u zatvor. Od 1951. radio je kao šef Naučnog odeljenja na Institutu za zdravstveno prosvećivanje u kome je ostao sve do penzionisanja 1962. Često je posećivao Timočku Krajinu, kako bi dao podsticaj radu patronažne službe, kao i službe školskih medicinskih sestara. Ohrabrivao je učenike i nastavnike razgovorom i sugestijama. Iza sebe je ostavio plodan zdravstveno-vaspitni rad, istraživao je i pisao do kraja svog života.

autor Milena Aleksić

Matična biblioteka Svetozar Marković

jeftine avio karte


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *