Kako je Kladovo dobilo ime

Tamo gde Dunav razdvaja Karpate od planinskih masiva istočne Srbije, vezujući Panonsku sa Pontijskom nizijom, gde su vetrovi olujne snage vekovima drobili djerdapsko stenje, njegovim prahom čineći plodno tle na kojem se može uzorati Nebo, predanošću upornih Slovena niklo je Kladovo.

Od savremenika često nazivano srpskim Sibirom, ono svojom istorijom potvrdjuje da senke velikih civilizacija ostavljaju duboke brazde na njihovim rubnim predelima. Najveći medju rimskim vladarima, Oktavijan Avgust sačinio je potomstvu zaveštanje da granice carstva ne širi preko Dunava, a mnogo vremena kasnije ispostaviće se delom saglasja moćnih evropskih država, da se uzajamne političke aspiracije završavaju na obalama te reke. U oba slučaja bivajući krajnjom tačkom horizonta, Kladovu je dodeljena uloga raskršća trnovito prohodnih puteva izmedju Istoka i Zapada. Sadašnjost malog srpskog grada protkana je fragmentima autoritarne prošlosti, ali i mislima da će zajednička sutrašnjica činiti bespuće veri u zaborav kao opravdanju izneverenih očekivanja.

Prvi sačuvani pisani pomen o gradu na tlu današnjeg srpskog Kladova datira iz XII veka i delo je arapskog geografa Idriza /Idrisi, Edrisi, Al- Idrisi, Abu Abdallah Mahommed Ibn Mahommed Ibn Abdallah Ibn Idrisi, živeo između 1099 i 1154.g. ili 1100-1165.g./. On navodi da se Neocastro- Novigrad nalazi na donjem Dunavu, dva i po dana od mesta Arcadisca, idući niz vodu, u bogatoj okolini, punoj vinograda i voćnjaka; od njega do Vidina ima jedan i po dan. Ime Novigrad tj. Neograd spomenuto je 1396.g, 18. avgusta u poveljama izdatim od strane ugarskog kralja Žigmunda prilikom njegovog krstaškog pohoda na Nikopolj iste godine, kao i 1419. godine, 26. oktobra, u aktu Žigmundovom, gde Novigrad locira uz Gvozdena vrata u Bugarskoj. Ovaj termin upotrebljavan je u istorijskim dokumentima XIV- XVIII veka od strane katoličkih emisara i hroničara ili od ugarskih i austrijskih velikaša. I biskup- carski izaslanik u Carigradu Antonio Vrančić 1576. godine opisujući Đerdap beleži da se nalazi između Golupca i grada “koji se negda zvao Kladovo a tada Novi Grad“. Kladovska oblast postala je delom Osmanskog carstva nakon Nikopoljske bitke 1396. godine.

Kladovo bi za svoje ime moglo bi blagodariti okolnosti da se radi o idealnim lokacijama za istovar tereta, njegovo uskladištenje, sortiranje i najzad pretovar u velike brodove sposobne za plovidbu ka Crnom moru. U suprotnim situacijama, kada bi trgovački put vodio uzvodno, Kladovo je odredište za pretovar na mala plovila radi lakšeg savladavanja đerdapskih plovidbenih prepreka u vidu brzaka, virova, tesnaca, rečnih stena i sprudova. Pleme Severjani- Severini naseljavalo je područje oko Tamiša i Kladovu obližnje Černe, a jedan od migracionih pravaca Severjana tokom VII veka upravo je vodio sa područja današnje Rumunije u unutrašnjost Balkana.

U ruskom jeziku “kladovaja“- smočnica, ostava, spremište, “klad“- prtljag, teret, kao i u srpskom “sklad“, “skladište“ termini su izvedeni iz zajedničkog korena, izvorne staroslovenske reči “klasti“, “kladati“- stavljati, polagati, nalagati, metati, što nas vodi i do termina “klas“- izrađati. Drugi segment ovog izraza, u smislu stasavanja, važeći za zidanje, što čini savremeno značenje ruske reči “kladka“, asocira i na postojanje neke starije građevine na tlu srednjovekovnog Kladova, u čemu, kako je prethodno pokazano, ovo područje ne oskudeva.

Slovenski koreni reči Kladovo održali su se i u nazivima mesta Kladorup u Bugarskoj, Kladnje u Hrvatskoj, Kladanj u Bosni, Kladurovo u đerdapskom zaleđu, Kladovo u Rusiji, severoistočno od Moskve, Kladovo u Republici Bujratiji- Barguzinski reon /ovo Kladovo poznato je po pećinskim crtežima iz IV milenijuma p.n.e/, Kladovo u predgrađu Berlina, nekada obitavalište Lužičkih Srba…

Rečnik srskohrvatskog književnog ili narodnog jezika SANU, sadrži sledeće odrednice o pojmu “klad“’:
-1) klisato parče gvožđa ili tvrda drveta pomoću čega se sekirom panjevi razbijaju
-2) veliki kamen međaš- ako su pasike jedna uz drugu, kad se sije ozimica, anda su po mejašu metnute po tri četiri stine uza svu pasiku,a to se zove navale
– 3) zakopano, sakriveno blago
-4) davanje, ostavljanje nečega na čuvanje
-5) ono što je dato na čuvanje
-6 prostorija u kojoj se drže namirnice i stvari, ostava
-6) sklonište, skrovište, zaklon- Nedjeljom bi…došao silan svijet na liturgiju, pa se pred crkvom…i u svakom kladu, sve šarenilo od crvenih, bijelih i modrih boja
“Klada“ ima zabeležena značenja:
-1) imetak, blago- Kad’ e Srpsko poginulo carstvo/ Tri ste Srpske klade zauzeli/Alaibariak slavnoga Lazara/ I odeždu svetoga Jovana,/ Zlatnu šliku Despota Đurđa (NP Čojk, 32), Klade su ti u zemlju tatarsku,/ U onoga Tatarskoga Hana;
-2) odsečen, neotesan komad stabla, balvan, trupac, panj, cepanica…
-3) lenj, glup, neotesan čovek, glupak, prostak; lenština. ..Ti si… jedna klada, jedan buzdovan .
-4) naprava (obično drvena) za okivanje, sputavanje nogu i ruku, kvrge… Što se klade tiče, to (se)…ona sastojala… iz dviju komada drva (klada) ali sa rupama gdje su noge osuđenika metali.
-5) kolarska tezga, strug- U kolarnici se zove klada prosta naprava od četiri koca pobodena u zemlju preko kojih su zakucane dve jake daske…Između… valjčići namesti se glavčina na kojoj se nameštaju palci. Na kladi se i gobelje tešu
-6) drvena kočnica na zadnjim točkovima u kola- Klada za kočnicu (je) ono drvo ispred zadnjih točkova kojim se pritežu ovi točkovi pri kočenju kola .
-7) badanj- Pogodili klade vodenične za 400 groša
-8) izdubeno drvo na koje se oslanja vodenica- U Badovincima su drinke (vodenice) bile postavljene na tri “kopane“ klade, velika i dugačka “kopana“ čamca
-9) deo tkačkog stana, razboja- Dijelovi su stana: dvije klade, klupa, bilo, dva vratila, brdo, čunak…i sukalo
-10) vrsta splava- Kad ih je on upitao kako će preći Drinu, odgovorili su mu: “Na kladama“
Naročitu pozornost pisaca, ratnika i pustolova Kladovo je izazivalo svojim “mestom pod suncem“- na Dunavu, uz granice osmanskog i austrijskog carstva, krajnja tačka đerdapske regije, sa rečnim putem punim vododelnica, stenovitih prepreka, virova, brzaka, što centralnu Evropu vodi u okrilje Orijenta.

 

Do uspostavljanja mreže rečnih kanala 1890-96 trebalo je tovare sa lađa premeštati u barke, pohraniti ih na obali, naći pomoćnu vuču, po pravilu volovskim zapregama, neretko snagom robova ili najamnika.

Žudnja za ovladavanjem “simfonijom u kamenu“, iznedrila je ovde razgovetne znamene civilizacijskog uspona, poput antičkih kanala i mostova, tvrđava Dijana, Elizabet, Karolina, Fetislam, Sipskog kanala iz 19 veka, moćne brane i prevodnica- dostignuća modernog inženjerstva…

Kladovom je često trgovano, sačuvana je i jedna priznanica stara 200 godina- dokaz o plaćenoj ceni za “prodato Kladovo“, ništa ređe vojevano. U svojstvu granice, bilo je i jedro nade obilju stradalnika sa obeju strana reke, podjednako privlačno za krijumčare, nekada pod zaštitom države (snabdevanje srpske vojske oružjem 1862 ili spas pod teretom međunarodnih sankcija, zahvaljujući ilegalnom transferu energenata), neprozirne interesne grupe ili jedinke kojima je nagon za prevladavanjem bede jedino životno sidro.

Kao takva, ova sredina odavno je zadobila glas “čistilišta za gubitnike“, zahvaljujući nadvremenskoj kaznionici čiji su ovozemaljski zatočenici grof Đorđe Branković, Nikola Pašić, Stojan Protić i još more neimenovanih sapatnika. Otud “Hazarski rečnik“ prepoznaje Kladovo kao ključni toponim izvetrelog carstva, narodni junak Stojan Buljubaša upravo tu spoznaje pogubnost vere u ljude, a V.Jovanović Marambo ga u jednoj noveli vidi kao poslednju stanicu na putu beznađa. Otud i oslonac autoru ovih redova u razmišljanju da i samo ime mesta može imati traga, koliko u slovenskom terminu za međni kamen, granični beleg, toliko i u odrednici za “skladište“, “ostavu“, konačno i u napravi za utamničenje ljudi- “klada“. Kao da mu je predodređeno da simbolizuje višeznačnost, Kladovo je i relikt keltske reči za groblja, budući bukvalno zasejano večnim ljudskim staništima stasavalim ovde stotinama godina, kao uostalom i impozantne građevine za čiji značaj su veza stari slovenski termini “klasti“, “kladati“, ruski “kladka“- stavljati, polagati, metati, ujedno izraz za “stasavanje“ u smislu zidanja… U ovom poslednjem slučaju, posmatrano kroz prisustvo ostataka kultova prastarih božanstava plodnosti, termin kladovo čuva u sebi i sinonime za klijanje, rast…rađanje.

Autor: Ranko Jakovljević/tkmagazin


TAG


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *