PUTOPIS: Tamo gde je Dunav najlepši…


U nedelju u 8 ujutru sa autobuske stanice u Kladovu polazi “konvoj” od tri automobila za Rumuniju.Brojno stanje nas 13-oro. Broj koji nije poželjan za one sujeverne ali još jedan dokaz da u planinarenju sujeverju nema mesta.
Sa proverenim policajcima na čelu kolone bez ikakvih problema prelazimo carinu i stižemo do mesta polaska na uspon Dubava, malo mesto na obali Dunava u Rumuniji.

Na početku staze uspon koji na sreću pojedinih planinara među njima i pisac ovog izveštaja ne traje dugo. Nailazi ravan deo staze koji se brzo završava a onda šta da Vam kažem najlepši pogled na svetu. Stižemo do prvog vidikovca. Gledati našu obalu iz druge države, biti tako blizu a tako daleko je nešto neponovljivo Dunav razdvaja i spaja, na njegovim obalama žive razne države i narodi ali Dunav nije isti, zavisi gde se nalazite. Zadržavamo se na tri vidikovca a ima ih mnogo više. Planinari koji su prvi put ovde ostaju bez daha od tolike lepote. Procenite i sami.
Naime Đerdapska klisura duga je 130km.i sastoji se od dve klisure:Gornja klisura koja se naziva i Mali Đerdap i Donja klisura poznata kao Veliki Đerdap.U Gornjoj klisuri su Golubačka klisura i Gospođin vir-U Donjoj klisuri nalazi se kazani i Sipska klisura.Kazani se dele na Veliki i Mali kazan.Veliki kazan je dug 9km. i u njemu je Dunav bio dubok 87m. a na jednom mestu širok svega 147m.Posle izgradnje Hidroenergetskog sistema Đerdap najmanja širina je 220m. a najveća dubina je 105m. Nije loše za one koji nisu upoznati sa istorijom ovoga kraja da nešto više saznaju.Istorija je vezana za vreme Cara Trajana. Prilikom preuzimanja vlasti car Trajan je rekao:Biću poštovan kada Dakiju ( danas ta teritorija odgovara Rumuniji, Moldaviji,kao i delovima Srbije, Mađarske, Bugarske i Ukrajine) učinim rimskom provincijom i kada Dunav i Eufrat pređem preko mosta. Zato je i krenuo put današnje Srbije.
Početkom drugog veka car Trajan je naredio da se kroz velelepnu Đerdapsku klisuru izgradi put, a uz njega i most neviđenih razmera. To je Trajanov most koji je izgrađen za samo dve godine a čiji se ostaci nalaze na 4 km.nizvodno od Kladova.Trajanov most je prvi most podignut u donjem delu Dunava i hiljadu godina važio je za najduži most ikada sagrađen. Most je porušen u trećem veku po naređenju cara Aurelijana.
Nakon izgradnje mosta car Trajan naredio je da se u stenu iznad puta ukleše natpis koji će svojoj imperiji ostaviti dokaz da je ukrotio Dunav. Natpis je uklesan u kamenu, u vidu table dugačke 3,20m. i široke 1,80m. ukrašen je sa dva delfina, šestočlanim ružama i orlom raširenih krila i glasi: “Imperator Cezar, božanskog Nerve sin,Nerva Trajan Avgustus Germanik, vrhovni sveštenik, zastupnik naroda po četvrti put, otac domovine, konzul po četvrti put,savladavši planinsko i dunavsko stenje, sagradio je ovaj put”. Izgradnjom hidroelektrane Đerdap 1 rimski put je potopljen i tada je odlučeno da se Trajanova tabla iseče iz prvobitne stene i postavi u stenu oko 22m. iznad prvobitnog mesta tako da bude vidljiva sa reke.
Prikaz Trajanovog osvajanja Dunava i tabla traju i dan danas na Trajanovom stubu u Rimu. Na stubu visokom oko 40m. reljefno su prikazane različite scene iz osvajanja Dakije. Tako je svet i danas u prilici da vidi kako je izgledao veličanstveni Trajanov most na Dunavu.


MANASTIR MRAKONIJA podignut je na ostacima crkve iz 15 veka.Ovde je Dunav najdublji u čitavom toku 105m. Rušen je od strane Turaka a i Dunava. Izgradnjom HE “Đerdap” manastir nije premešten. Od originalne crkve koja je završila na dnu Dunava ostala su samo glavna vrata i svećnjak. Za beli manastir koji danas vidimo kamen temeljac postavljen je 1993 a završen je 1995. muški Manastir.
Nasuprot Trajanove table u blizini manastira Mrakonije nalazi se skluptura kralja Decebala, najveća klesana skluptura na Evropskom kontinentu a treća u svetu. Rumun Josif Konstantin Dragan prebegao je preko Srbije i otišao u Ameriku. Kad je 1989.g.pao režim Nikolaje Čaušeskua odlučio je da se vrati u domovinu. Od vlasti dobio je dozvolu da u Đerdapskoj klisuri o svom trošku iskleše lik poslednjeg dačanskog kralja Decebala. Decebal je bio poslednji kralj Dakije koji je vladao od 87-106.g. Decebal je izuzetno značajna i čuvena istorijska ličnost svoga vremena i heroj rumunskog naroda. Ujedinio je dačanska plemena stao na čelo i poveo ih protiv tada moćne Rimske imperije. Kako se nije mogao odupreti nadmoćnoj vojsci cara Trajana, poražen od strane moćnog imperatora, izvršio je samoubistvo. Konture Decebalovog lika ucrtavali su 12 klesara alpinista. Jako je bilo naporno i uradili su delo za Ginisa, džinovsku sklupturu visoku 40 m. Samo jedno oko ima 4,3m. dužina nosa je 7 metara. Statua je samo 6 metara niža od Njujorškog Kipa Slobode. Na njoj piše Decebal reh-Dragan fekut odnosno Kralja Decebala napravio Dragan.
Kada smo završili sa obilaskom manastira Mrakonije i Decebala nastavljamo put prema Banji Herkulane. Obilazimo hotel Roman gde želimo da se okupamo ali ne postižemo dogovor sa recepcionarkom hotela pa se odlučujemo za kadice na otvorenom. Najsmeliji ili najluđi pripremaju se za kupanje na otvorenom, to su “bazeni” ili kako ih oni nazivaju kadice sa toplom vodom. U kadici ima taman toliko mesta da se i mi smestimo nas sedmoro.Posle pešačenja topla termalna voda baš prija. Najhrabriji među nama njih troje odlaze i u hladnu reku Černu pa se naizmenično kupaju u toplu vodu bazena i hladnu reku. Ovo nam nije bilo dovoljno pa se odatle selimo kojih stotinak metara u drgi bazen ispod mosta. Ovde nailazimo na manje društvo koji započinju razgovor kada su saznali da smo iz Srbije. Tema razgovora kao i obično gde se bolje i lepše živi. Pozdravljamo se sa novim poznanicima i krećemo za Turn Severin.Kakva bi to akcija bila kada se ne bi završila makar i najmanjom kupovinom.Premoreni što od pešačenja, kupanja i kupovine vraćamo se i svojim kućama stižemo nešto pre 20:00 časova.

putopis priredila Dragica Ivanović




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *