UVODNA REČ SELEKTORA FESTIVALA „MOKRANjČEVI DANI“, DR SONjE MARINKOVIĆ


Uvažavajući tradiciju i značaj festivala Mokranjčevi dani programski koncept 53. Festivala čuva idejnu okosnicu manifestacije čija je osnovna misija promovisanje stvaralaštva najznačajnijeg srpskog kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca, doprinosi afirmaciji njegovog i uopšte srpskog muzičkog stvaralaštva i izvođaštva, sa akcentom na negovanju horske tradicije.

Programski koncept festivala zadržao je osnovne stubove: natpevavanje, horske koncerte – nastup reprezentativnog subotičkog ansambla Collegium musicum catholicum pod upravom mladog dirigenta Miroslava Stantića – kamerne i vokalno-instrumentalne koncerte, kao i svoje tradicionalne prateće programe. Na festivalu će ansambl Narodnog pozirišta izvesti nedavno postavljeno, ali već na brojnim festivalima afirmisano delo, Bolivud autorskog tima Maja Pelević i Anja Đorđević, koje su snagom svog talenta i imaginacije na scenu našeg vodećeg teatra prvi put u posleratnoj istoriji dovele potisnuti žanr mjuzikla.

Na koncertnom podijumu predstaviće se klavirski kvintet Altro senso koji ekskluzivno izvodi dela jednog kod nas nedovoljno afirmisanog autora prve polovine 20. veka – Petra Stojanovića – pokazujući da njegova kamerna muzika može da stoji rame uz rame sa vodećim svetskim autorima u toj oblasti. Istovremeno festivalska publika će imati priliku da vidi izložbu o životu i radu Petra Stojanovića koju je pripremila Nataša Špaček. Zatim nastupa kamerni orkestar Metamorfozis predvođen violistom Sašom Mirkovićem a na repertoaru su pretežno dela savremenih srpskih kompozitora. Mirković će u sklopu ove godine obnovljenih Večernjih serenada izvesti vrlo atraktivan program pod imenom Nach Bach – sa kompozicijama srpskih autora koje su inspirisane Bahovim čelo svitama i posvećene Mirkoviću, našem danas najistaknutijem violisti, umetniku nesvakidašnje energije i snage izraza. Odu glasu, instrumentu u koji je Mokranjac najviše verovao, na različite načine daće naše operske dive, Iva Mrvoš Anokić i Snežana Savić Sekulić, koje će publici predstaviti lepotu naše solo pesme, a Negotinci će imati priliku da uživaju i u vokalnom umeću grupe Constantine iz Niša. Čućemo i jednog intrigantnog, svestranog umetnika, makedonskog gitaristu Vlatka Stefanovskog, koji će svirati sa svojim triom. Stefanovski je nastupao sa Londonskim simfonijskim orkestrom, Simfonijskim orkestrom iz Lajpciga i mnogim drugim ansamblima, sa vodećim dirigentima i umetnicima iz sveta i uživa ogromno poštovanje među stručnjacima, ali ga voli i široka publika. Na zatvaranju festivala nastupaju Hor i Simfonijski orkestar RTS pod rukovodstvom Bojana Suđića sa svojim inovativnim, vrlo originalnim i znalačkim tumačenjem popularne Orfove kompozicije Carmina burana.

Negotinska publika ove godine će imati priliku da vidi u „pratećim” programima festivala Klasiku u 11 – koncerte na otvorenom i likovni program sa tri izložbe. Na književnoj tribini biće predstavljen dobitnik Drainčeve nagrade Vlasta Mladenović. Kada je u pitanju izdavaštvo, izabrana je jedna izuzetna knjiga posvećena velikom jubileju našeg muzičkog obrazovanja, to je monografija o 80 godina rada Muzičke akademije/Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, autorke dr Ivane Perković, redovnog profesora Fakulteta.

Na programu festivala, koji se u nekoliko oblasti organizuje u saradnji sa Drugim programom Radio Beograda, a povodom obeležavanja njegovih 60 godina rada, biće predstavljeno radiofonsko delo Ivane Stefanović Veliki kamen, koje je dobilo prestižnu nagradu Prix Italia za 2017. godinu. U saradnji sa Drugim programom biće ove godine realizovane i Niti tradicije u Mokranju.

Na naučnoj tribini posvećenoj stvaralaštvu Mokranjca o svojim istraživanjima govoriće dr Saša Božidarević, redovni profesor Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji će govoriti o Mokranjčevim naslednicima u posleratnoj srpskoj muzici i njihovoj inspiraciji rukovetima.

Želja selektora festivala je da i ovi, 53. Mokranjčevi dani budu na tragu slave najvećeg srpskog kompozitora i da manifestacija i ove godine promoviše najviše umetničke vrednosti i profesionalizam. Mokranjčevim tragom – u slavu umetnost




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *