Zaječar: Raste cena lokalnim liderima


Kako se približavaju izbori, u okolnostima kada je veliki broj nekada velikih partija na ivici opstanka, igrači iz „nižih liga” sve više dobijaju na značaju.

novica-sah-650x330
„Političke organizacije koje danas mogu da iz jednog kraja, jednog regiona, „donesu”, 20.000, 50.000, neko možda i 100.000 glasova, jesu na većoj ceni nego ikad ranije, kaže Miroslav Aleksić, predsednik opštine Trstenik i lider Narodnog pokreta Srbije“.

Kao zapeta puška” reagovao je Saša Mirković rešivši da se raziđe s naprednjacima. Nije prošlo ni dve nedelje, a objavio je da će osnivački kongres njegovog pokreta „Jaka Srbija” biti održan 10. januara, dok će već danas početi da rade inicijativni odbori u Negotinu, Boru, Zaječaru, Beogradu, Despotovcu, Nišu, Valjevu i još nekoliko opština. Jeste da mu je posao olakšan samim tim što je u SNS ušao s formiranim Pokretom radnika i seljaka, pa se sada, pod novim imenom, odvaja ali ovakva brzina poteza sigurno ima veze i s blizinom izbora. Redovni lokalni i pokrajinski izbori su na proleće, a moguće je da s njima budu organizovani i vanredni republički izbori.

Prošle nedelje rekao je da očekuje da će ovaj pokret mnogima biti interesantan kao potencijalni koalicioni partner i to, po svemu sudeći, nije pucanj iz prazne puške. U okolnostima kad je veliki broj nekada velikih političkih partija, bar prema dostupnim istraživanjima javnog mnjenja, na ivici opstanka, lokalni i regionalni pokreti i stranke dobijaju na značaju. I izgleda da će uoči predstojećih izbora biti na većoj ceni nego ikad ranije.

Mada Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije, ne voli ovaj izraz (kaže, „nisu stranke junad, telad i krave pa da budu ’na ceni’”), on je odavno poznat kao poželjan koalicioni partner, koji donosi značajan broj glasova iz Pomoravlja, i to je sigurno jedan od razloga zašto ga socijalisti žele uz sebe. A on im je, za sada, odan. Ali ne prihvata da je JS regionalna stranka, jer je, kako navodi, na izborima 2012. samostalno prešla cenzus u 24 opštine i grada, pa i u Leskovcu, Loznici i Beloj Crkvi.

Ali, regionalni i lokalni pokreti i stranke su trend i u regionu i predstavljaju izraz potrebe za promenama i smenom političkih generacija, ističe Miroslav Aleksić, predsednik opštine Trstenik i lider Narodnog pokreta Srbije, koji je u oktobru s Borisom Tadićem, predsednikom Socijaldemokratske stranke, potpisao dogovor o strateškoj saradnji. Njegov pokret, kaže, ima odbore u 46 opština i gradova, ali na sceni su i drugi, poput pokreta Saše Mirkovića, Boška Ničića, Milana Đokića iz Knjaževca, tu je i „Zapadna Srbija” Nemanje Pajića, Koalicija za Pirot Vladana Vasića…

Ukazujući da postoji dosta ljudi koji su se dokazali kvalitetom upravljanja u svojim sredinama, ali da gotovo niko od njih nije imao priliku da utiče na dešavanja na centralnom nivou, Aleksić kaže da će upravo oni doneti novi kvalitet na političkoj sceni Srbije. Šansa se pruža već sada. On se, naime, slaže s ocenom da političke organizacije koje danas mogu da iz jednog kraja, jednog regiona, „donesu”, 20.000, 50.000, neko možda i 100.000 glasova, jesu na većoj ceni nego ikad ranije.

„Zato se sada svi bore oko tih ljudi. Pogotovo ove stranke koje su oko cenzusa, mislim i na DS, i na SDS, i na LDP i na desničare poput DSS-a”, kaže Aleksić, uz napomenu da ovaj trenutni dogovor o saradnji sa SDS-om nije garancija da će izađi zajedno na predstojeće izbore. O tome će se govoriti tek kad se oni raspišu, to jest kada bude vreme za pravljenje koalicionih sporazuma.

Podsetimo, na prošlogodišnjim vanrednim parlamentarnim izborima listama koje nisu manjinske bilo je potrebno više od 200.000 glasova da bi prešle cenzus. Osvojenih 204.767 glasova liste koju je predvodio Boris Tadić iznosilo je 5,7 procenata od broja birača koji su glasali (ali i 18 mandata). On je tada, recimo, na izbore izašao u širokom frontu u kome su bili, pored ostalih, i ligaši Nenada Čanka i „Zajedno za Srbiju” Dušana Petrovića.

I Vladimir Pejić, direktor agencije „Faktor plus”, kaže da nekoliko desetina hiljada glasova u sadašnjim prilikama na političkoj sceni mnogo znači za prelazak cenzusa. Matematika igra veliku ulogu kod pravljenja koalicija, iako je pitanje koliko će takvi savezi biti postojani posle izbora.

„Manji igrači jačaju i ima ih sve više, a neke veće ili poznatije stranke su sve slabije. Jedni su drugima neophodni. U Hrvatskoj su se regionalne stranke i lideri udružili, a kod nas može da dođe do ukrupnjavanja u drugom pravcu – da se udružuju ne između sebe, nego s poznatijim strankama. Pored toga, postoje neki jaki regionalni lideri koji već pripadaju nekoj stranci, poput Milana Stamatovića iz Čajetine, koji je u SNP-u, a verovatno je i Saša Mirković imao popriličan značaj za SNS, bar matematički gledano”, napominje Pejić.
Predsednica DSS-a Sanda Rašković-Ivić kaže da su predizborni savezi s regionalnim grupacijama, kada je reč o lokalnim i pokrajinskim izborima, sasvim mogući, ali da je to „teže izvodljivo” u slučaju parlamentarnih izbora. Kad je reč o nižim nivoima saradnje, već postoje neki dogovori s grupom građana Radosava Vasiljevića u Novoj Varoši ili sa „Zdravom Srbijom” koju vodi Danica Grujičić.
„Nemam nameru nikoga da vređam, ali kad je reč o nekim poznatijim regionalnim liderima, neki od tih ljudi čini mi se da su potrošeni. Drugi su novi pa bi zbog toga mogli da budu interesantni. Ali, ja bih tu stvar gledala drugačije, pogotovo ako govorimo o Saši Mirkoviću – on označava početak raspada SNS-a, koji je nastao s koca i konopca i koji je, u stvari, jedna tuđa tvorevina, a ne rezultat autentične ideologije koja je sabrala određene ljude”, kaže Sanda Rašković-Ivić.
Objašnjavajući zašto su Boris Tadić i Čedomir Jovanović krenuli u formiranje širokog opozicionog saveza, portparol SDS-a Konstantin Samofalov kaže da je to način da se suprotstave nesposobnoj vlasti i uspostave ravnotežu na političkoj sceni Srbije, jer je građanskoj Srbiji i apstinentima neophodno ponuditi alternativu na predstojećim izborima. Neke sporazume su već potpisali, a otvoreni su i za ostale koji s njima dele vrednosti demokratske, evropske Srbije.
„U tom poslu Tadić i Jovanović nose veliko iskustvo, ali su nam potrebni i novi, energični mladi ljudi. Tu vidimo prostor za saradnju s pokretima koji deluju i na nacionalnom nivou, ali i u lokalnim sredinama i regionima”, ističe Samofalov.
Bezbolnija partnerstva
Saradnja stranaka nacionalnog predznaka s organizacijama s nižeg nivoa od obostrane je koristi. Lokalni i regionalni pokreti ne mogu sami mnogo da naprave i traže većeg partnera, dok su takozvanim velikim strankama, pogotovo onima koje nisu sigurne za cenzus, takvi savezi bezbolniji, ukazuje Vladimir Pejić.„Neko ko ide uz SNS ili DS biće manjinski partner i zavisiće od njih. Ali, ako ide s regionalnim i lokalnim partnerima, on će biti frontmen, imaće mnogo veću snagu unutar te koalicije, a sigurno će se lakše dogovoriti s njima nego s nekom većom strankom”, kaže Pejić.Naravno, igrači iz „nižih liga” biće interesantni i najvećim partijama, čak i SNS-u. Najvećim „timovima” odgovara da su oni tu, uz njih, čak i ako ne doprinose bitno njihovoj listi, jer inače mogu da odu na neku drugu stranu, gde mogu zaista da pomognu – nekome da pređe cenzus, nekome da osvoji više mandata.

Novi pokreti pružaju širu slobodu delovanja

Objašnjavajući otkud ovoliko lokalnih i regionalnih pokreta, Miroslav Aleksić kaže da je jedan od razloga to što stare partijske strukture uglavnom ne dozvoljavaju prodor novim ljudima s novom energijom i novim idejama, jer tako čuvaju svoje pozicije. Drugo, novi pokreti pružaju širu slobodu delovanja.„Mi svoj program gradimo iz baze, iz naroda i s narodom. Naši pokreti zapravo odslikavaju suštinske potrebe građana Srbije, bave se njihovim svakodnevnim problemima, a ne ’velikim temama’ koje potenciraju veće partije”, ističe Aleksić.

Izvor: Politika




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *