ŽIVOT KAO ROMAN: KLADOVLJANKA KOJA JE OČARALA MILOŠA OBRENOVIĆA

Srpski ustanak 1804. godine otpočeo je paljenjem hanova i umorstvima zatečenih Turaka: “Plamen prva tri hana, kao i od ovih poslednjih, nadaleko se video. On se s dana na dan sve većma razbuktavao i uzdizao Srbe protiv svojih zakletih tirana“ .

Lepa Jelenka

Kako se veruje, na jednom od takvih mesta pošto je odbegla iz harema Milenka Stojkovića, po njegovom proterivanju iz Srbije 1811.g, nadaleko poznati vlaški hajduk Gica pronašao je prelepu Jelenku i venčao se iste godine sa njom u Kladovu. Pretpostavlja se da je hajduk Gica, svojedobno i harambaša adakalskog paše Redžep-age, bio bliski rođak Kladovljanina Kračuna Nikolajevića, zakupca gorostasnih dunavskih gardi za ulov plemenite ribe morune.

Ova žena izuzetnog dara, nakon kratkog boravka sa Gicom u Vidinu i Nišu, 1822. godine postavši milosnica kneza Miloša Obrenovića, preselila se u Kragujevac gde je javno predstavljana kao njegova druga žena- Mala gospođa. Sa Milošem je dobila sina Gavrila. Na njegovoj nadgrobnoj ploči u porti kragujevačke srvkeurezano je: “Ovde počivatenj dvoletnog mladenca sina knjaza serbskog Miloša Obrenovića Gavrila, Prestavivšeg se u Kragujevcu 20.januarija 1828. godine u večnost“.

Uprava Beogradskog ženskog društva 1876., Treća s leva u drugom redu, Jelenika sestričina Jelena Grujić

U više navrata pojavljivala se u prestonici Beogradskog pašaluka bivajući tumača pri tursko- srpskim razgovorima. 1834.g. udala se za ministra finansija dr. Teodora Herbeza, Hercegovca školovanog u Padovi, a njen buran život inspirisao je Đorđa Milosavljevića da napiše roman “Đavo i mala gospođa“.

Prilikom sklapanja braka Miloš joj je poklonio imanje na kome se danas u Beogradu nalaze Dom Jevrema Grujića, u Svetogorskoj ulici, pozorište “Atelje 212“ i okolni tereni, sve do Hilandarske ulice. Obzirom da nisu imali dece, usvojili su Jelenkinu sestričinu Jelenu Simić, koja se 1856.g. venčala za uglednog srpskog političara, ministra unutrašnjih dela i pravde Jevrema Grujića postavši mu “idealna žena, verni saputnik i podrška svoga muža“.

Jelenkina lepota odgovarala je estetskim standardima današnjice. Kćer njene usvojenice Jelene, Mirka J. Grujić ovako je prikazala najlepšu ženu Beograda: “Jelenka je bila visoka, vitka i sa puno temperamenta se kršila pri hodu. Imala je besprekorno beo i čist ten, iako su je, kao hajdučicu, po homoljskim planinama šibali hladni i oštri vetrovi a duge hladne kiše lile po njoj, žarilo je jarko sunce. Oči crne, oblika badema. Kosa joj je bila gusta, crna i sva kovrdžava, nos pravilan i srednje veličine, usta mala i divnog oblika. Zubi biserne beline krasili su njen osmeh. Lice dugo i uzano. Njene bele noge i ruke ličile su kao da ih je vešt vajar izvajao. Imala je pogled pun zanosa. Sa mnogo urođene koketerije umela je da se nasmeje i pri smehu glavu je uvek malo zabacivala unazad“.

U memoarima Milošu bliskog Nićifora Ninkovića zabeleženo je kako ga je kapetan Glumac uputio da upravo Jelenku zamoli za intervenciju kod kneza, ne bi li opet zadobio nekadašnje poverenje srpskog glavara: “Trči kod Jelenke, moli i ljubi je u ruku. Ako to ko učini, ona će. Zato što kurve sad više čine nego ljudi“ . Nedugo zatim, prilikom egzekucije telesne kazne u Miloševom prisustvu, on primećuje: “Čujem gdi Jelenka govori, plače i moli da ljude na pravdi boga ne bije i sramoti…“.

U pripovestima starijih Kladovljana još se govori kako je jedna Jelenkina rođaka imala potomstvo odseljeno iz ovoga mesta u okolinu Negotina, na obali Dunava, da njihovi izdanci danas žive na severu Srbije.

Preuzeto: tkmagazin/Ranko Jakovljević




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *