Informativni portal Timočke krajine (Zaječar, Knjaževac, Bor, Kladovo, Negotin, Boljevac, Majdanpek)

Korona virus, maske, vakcine, migranti i protesti: Dezinformacije i lažne vesti u Srbiji u 2020.

Iz usta političara i drugih javnih ličnosti, običnih i anonimnih ljudi, Fejsbuk grupa i stranica, tabloida i opskurnih sajtova do lančanih poruka prijatelja na Vajberu – godina pandemije bila je plodno tle da se netačne informacije, lažne vesti i teorije zavere šire svuda više nego ikada pre.

Da je korona „najsmešniji virus u istoriji čovečanstva" od kojeg „manje ljudi umre nego od sezonskog gripa" su neke od prvih u moru dezinformacija koje su obeležile 2020. u Srbiji.

Korona virus i sve što sa njim ima veze – kako je nastao, kako se širi, a kako leči, koliko ljudi umire i još bezbroj srodnih tema – iznedrili su poplavu lažnih vesti i netačnih tvrdnji.

Namere onih koji plasiraju dezinformacije se razlikuju – jedni zaista brinu i žele da pomognu, drugi ih koriste zarad lične koristi poput širenja moći i političkih poena, sticanja popularnosti na društvenim mrežama, dok neki istinski veruju u teorije zavere.

Ima i onih koji jednostavno žele da troluju i napakoste drugima – ali nije uvek moguće razaznati motivaciju.

Pitanje koje još izaziva snažne emocije i duboke podele su zaštitne maske i njihova efektivnost, kao i pitanje vakcinacije i sastava vakcina – ne samo protiv Kovida-19, već i protiv svih zaraznih bolesti.

Na udaru lažnih vesti našli su se i migranti i izbeglice, a u Fejsbuk grupama i stranicama i danas se šire manipulativne informacije ili prerađene vesti o navodnoj opasnosti od „ISIS koljača", koje se većinom temelje u teoriji o tobožnjem planu vlasti da naseli milion migranata u Srbiji i time „diže natalitet".

Dramatični julski protesti protiv vlasti, izazvani nezadovoljstvom zbog upravljanja pandemijom i pokušajem da se posle održavanja izbora opet uvedu oštre mere, pokrenuli su i talas netačnih ili neutemeljenih tvrdnji – od navodne smrti prebijenog demonstranta do trovanja policijskih pasa suzavcem.

Ako nas je 2020. godina nečemu naučila – to je da mnogo pažljivije čitamo objave koje dele naši prijatelji ili nam prosleđuju rođaci u Vajber porukama i da uvek proveravamo izvore pre nego što i sami pritisnemo „deli" ili „pošalji".

Ovo su neke od najrasprostranjenijih dezinformacija u Srbiji u 2020.

Korona virus i javne ličnosti

Aleksandar Vučić

FONET
„Alkohol gde postavite, tu korona virus ne raste" – uticaj alkohola na korona virus je na početku epidemije komentarisao i predsednik Srbije

Od posledica „najsmešnijeg virusa", kako ga je nazvao pulmolog Branimir Nestorović, do 30. decembra 2020. u Srbiji je umrlo 3.163 ljudi, a registrovano skoro 335.000 zaraženih.

U svetu je od početka pandemije od Kovida-19 umrlo 1,8 miliona ljudi, a registrovano je više od 82,1 miliona slučajeva.

„Nemojte da lažete, niko nije rekao da je ovo najsmešniji virus" – izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića koju su za Laž godine izabrali čitaoci sajta Istinomer, a koji se između ostalog bavi proverom činjenica izjava javnih ličnosti u Srbiji.

Dva dana pred održavanje izbora u Srbiji, članica Kriznog štaba i sadašnja ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević rekla je da virus više nije „onaj iz marta i aprila", već da je nekako „oslabila njegova sposobnost da izazove teže forme bolesti".

Ova izjava nije bila tačna, niti utemeljena u naučnim dokazima, a mogla je da doprinese da se ljudi manje štite i više izlažu opasnosti od zaraze.

Nekoliko dana kasnije počele da pristižu vesti o dramatičnom porastu broja zaraženih i umrlih u Novom Pazaru, Valjevu, Novom Sadu i drugim mestima širom Srbije, kada je usledio i „drugi talas" korone.

Da „manje ljudi ima komplikacije i manje ljudi umre od tog virusa nego od sezonskog gripa", kako je pre proglašenja pandemije rekao ministar zdravlja Zlatibor Lončar, do danas se može pročitati u objavama i komentarima na društvenim mrežama – ali ne u kontekstu umirivanja nacije.

Često je reč tvrdnjama koje, umanjujući opasnost korona virusa, pandemiju opisuju kao strašnu zaveru svetskih moćnika da smanje broj stanovništva prisilnom vakcinacijom i čipovanjem kako bi kontrolisali celi svet.

Novčana naknada ako porodica „pristane" da je pokojnik umro od korona virusa

Sahrana

Getty Images

U godini u kojoj je mnogo ljudi izgubilo bližnje, bez mogućnosti da ih posećuje u bolnici i da se oprosti sa njima, dodatni nemir i bes unele su tvrdnje da se porodicama nudi 70.000 dinara ukoliko „daju saglasnost" da je pokojnik umro od posledica Kovida-19.

Pojavile su se na društvenim mrežama tokom leta, a opet postale popularne u novembru.

Originalna objava se naslanja na teoriju zavere da medicinske ustanove i države dobijaju velike svote novca od Svetske zdravstvene organizacije za svakog pacijenta koji je preminuo od korona virusa.

Nedokazana tvrdnja ukazuje na mogućnost da porodica „bira" ili na neki drugi način odlučuje o tome šta će biti upisano kao uzrok smrti u medicinskoj dokumentaciji.

Ali utvrđivanje vremena i uzroka smrti može vršiti samo doktor medicine, a rodbina ne može da zahteva od lekara da se u medicinskoj dokumentaciji upiše „željeni" uzrok, niti potpisuju saglasnost pri preuzimanju dokumenata.

Čak u slučajevima umiranja od zaraznih bolesti, kakvo je i Kovid-19, rodbina nije u mogućnosti da uživo od lekara koji je utvrdio smrt dobije te informacije, jer je medicinsko osoblje u posebnom režimu zaštite, pod skafanderima, objasnili su iz Opšte bolnice Novi Pazar ranije za BBC.

U ovakvim slučajevima, praksa je da se familija obaveštava putem telefona.

Teorije da porodice dobijaju neku novčanu nadoknadu ukoliko je član preminuo od korona virusa mogle su da poteknu iz pogrešnog tumačenja vesti iz nekoliko gradova u Srbiji – kao što su Novi Sad, Valjevo i Novi Pazar.

U tim mestima, grad pokriva troškove sahrana preminulih od kovida ili refundira troškove do određenog iznosa.

Do danas nije zabeležen nijedan dokazima potkrepljen slučaj svedočenja porodice da je primila novac u zamenu za „pristanak" da Kovid-19 bude uzrok smrti pokojnika.

Lažne vesti – tri saveta kako da ih prepoznate
The British Broadcasting Corporation

„Ne bih da širim paniku, ali ljudi, meni ovo nije normalno. Kako ćemo znati da li je pokojnik unutra sa svim organima u sebi?", zapitala se jedna korisnica Tvitera početkom novembra.

Nije bila jedina – na društvenim mrežama u Srbiji su se širili uznemiravajući navodi da se preminuli sahranjuju u limenim kovčezima, bez obdukcije, kako bi se prikrila navodna ilegalna trgovina organima.

„Identifikaciju preminulog od Kovida-19 vrši jedan član porodice, kratkotrajnim ulaskom, bez kontakta sa preminulim, uz obaveznu ličnu zaštitu", navela je šef Službe patologije i sudske medicine u Ćupriji dr Jelena Petrović u dopisu za BBC na srpskom.

Slična je procedura i u drugim ustanovama u Srbiji, mada iz Instituta za javno zdravlje Batut nisu odgovorili na pitanja BBC novinara da li su bolnicama i pogrebnim preduzećima upućene preporuke oko procedura preuzimanja i identifikacija tela preminulih od Kovid-19 i šta one nalažu.

Fotošopirana naslovna strana lista Blic sa izmišljenom izjavom ministra zdravlja Zlatibora Lončara da su „oboleli od korone odlični kao donori organa jer su svakako moždano mrtvi" doprinela je širenju ovih navoda.

Ali organi pacijenta koji je umro od virusne infekcije ne mogu da se koriste za transplantaciju jer bilo kakva potencijalna zaraza nosi veliki rizik od smrtnog ishoda za primaoca organa, objasnio je za BBC Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirugriju Kliničkog centra Srbije.

Pored toga, ova procedura nije baš kao u filmovima – zahteva angažovanje oko stotinak medicinskih stručnjaka, prvenstveno saglasnost porodice pokojnika, podudaranje parametara između primaoca i davaoca, a pre svega jako kratak vremenski okvir za presađivanje.

Za srce je to najviše četiri sata, dok je za bubrege vremenski prozor do 36 sati.

Julski protesti protiv vlasti u Srbiji

U sukobima između policije i demonstranata Beogradu povređeno je 60 ljudi.
The British Broadcasting Corporation

Izjava premijerke Ane Brnabić da „policija nije bacala suzavac" tokom protesta u julu, iako su, takođe, kamere to zabeležile i mnogobrojni videli da jeste, našla se na drugom mestu Istinomerove ankete o najvećim neistinama političara u 2020.

Video snimci i fotografije sukoba sa policijom, batinanja demonstranata pendrecima, bacanja kamenica, suzavaca i baklji preplavili su društvene mreže – a uz njih pojavile su se i netačne i manipulativne tvrdnje koje su podstrekivale strah, bes i druge snažne emocije.

Tako su mnoge ljude uznemirile netačne tvrdnje da je od povreda umro muškarac u Beogradu, čije je policijsko prebijanje zabeleženo na viralnom video snimku.

Odjeknuli su i netačni navodi da je Instagram profil jedne devojke koja je izveštavala o protestima izbrisala neka državna služba – njen nalog je privremeno suspendovan jer je neko nepoznat pokušao da se na njega uloguje.

Istakle su se i spekulacije oko toga ko stoji iza protesta.

Dok su neki tvrdili da iza organizacije stoje „strane službe", na više Tviter profila nakonjenih vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS) objavljene su foto i video montaže gde se tvrdi da su to lideri opozicije.

Mnoge korisnike društvenih mreža uznemirila je i nedokazana tvrdnja da su policijski psi, angažovani na protestu, uginuli zbog suzavca.

Osoba koja je ove navode plasirala na društvenim mrežama nikada nije odgovorila na upit BBC-ja, a sa Veterinarskog fakulteta, gde se vrše obdukcije službenih životinja, tvrdili su da nijedna obdukcija policijskih pasa nije izvršena.

Kovid-19 i loši zdravstveni saveti

Na samom početku pandemije, kada je bilo malo informacija o korona virusu i mogućoj terapiji, procvetali su razni „provereni saveti" za lečenje – od vitamina C, belog luka do alkohola.

Kako je reč o našem zdravlju, ljudi su imali snažnu potrebu da budu informisani i da ono što znaju podele sa svojom porodicom i prijateljima – pa su se dezinformacije lečenju korona virusa brzo prenosile dalje.

Jedna od cirkularnih poruka koja se delila je savet „kume sa pulmologije" koji glasi da je virus korona osetljiv na askorbinsku kiselinu i da zato treba uzimati „dva grama dnevno kao prevencija, a tri do četiri u terapiji… Kupite vitamin C dok ga još ima".

Iako se vitamin C koristi kao deo terapije kod Kovida-19, ovakva poruka je, posebno na početku pandemije kada se malo znalo o virusu, mogla da navede nekoga da veruje da će biti zaštićen od virusa ako pije vitamine.

Ni beli luk ne leči od korona virusa, kao što se tvrdilo u drugim objavama na društvenim mrežama.

Dnevni list Alo je sredinom marta preneo izjavu pokojnog patrijarha Irineja, koji je naveo da dim od tamjana štiti od korona virusa, čime je čitaoce potencijalno doveo u zabludu i izložio opasnosti od širenja infekcije.

Lažne vesti o korona virusu: Kako se šire i kako da ih prepoznate
The British Broadcasting Corporation

Vakcinacija u Srbiji

Ni Srbija nije ostala imuna na spekulacije o navodnom sastavu vakcine protiv korona virusa, mesecima pre nego što je bilo koji proizvođač dospeo do konačne faze ispitivanja.

Društvenim mrežama su kružile neutemeljene i netačne objave o navodnom sastavu ovih vakcina, uz zastrašujuća upozorenja o navodnoj opasnosti koja od njih preti.

Uoči izmena Zakona o zaraznim bolestima, podgrejale su se i druge netačne tvrdnje, poput onih da će se roditeljima oduzimati deca ako odbiju da ih vakcinišu.

Šta se dešava u trenutku kada vakcina protiv korona virusa dobije odobrenje za korišćenje.
The British Broadcasting Corporation

Zaštitne maske i „brnjice"

„Neću se odreći svoje slobode da bi nečije dete sa leukemijom živelo dva-tri meseca duže", napisao je jedan korisnik Fejsbuka u uzavreloj diskusiji o maskama, a uz to dodao da „namerno preuveličava".

Drugi su pisali da neće nositi maske jer ih „guše", treći da „nema potrebe za tim kod zdravih osoba", četvrti da „i na pakovanju piše na ne štite od virusa", a peti da je to njegova „lična stvar".

Postovi u kojima se tvrdi da se stanovništvu nameće „prisilno" nošenje maski „koje urušavaju zdravlje" samo kako bi se navodno uspostavila kontrola i pokornost vlastima i izvesnoj globalnoj interesnoj grupi, postali su još popularniji u Srbiji u jeku protesta u julu.

Maska je postala simbol razdora između onih koji brinu o kolektivnom zdravlju i onih koji insistiraju na slobodi izbora, čak i kada to znači moguće ugrožavanje zdravlja drugih.

Društvene mreže su bile preplavljene objavama koje zagovaraju da maske ne treba nositi jer navodno sprečavaju udisanje kiseonika i dovode do manjka ovog gasa u organizmu – hipoksije, kao i do povećanja količine ugljen dioksida u krvotoku – hiperkapnije, pa i „do smrti".

Ove tvrdnje su netačne prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, američkog Centra za prevenciju i kontrolu bolesti, ali i prema jednostavnim merenjima medicinskih radnika.

Hirurzi, lekari i drugo medicinsko osoblje redovno nose zaštitne maske po čitav dan.

Ukoliko nosite hiruršku ili platnenu masku gotovo je nemoguće da će doći do udisanja ugljen dioksida jer one ne prijanjaju čvrsto uz lice.

Stručnjaci u oblasti zdravlja su u više navrata objašnjavali kako nošenje maski znatno smanjuje rizik od zaražavanja korona virusom.

Nije dovoljno samo nositi masku, moramo da je nosimo pravilno.
The British Broadcasting Corporation

Migranti u Srbiji i laži o masovnom „naseljavanju"

Migranti i izbeglice bili su tema političkih kampanja, lažne vesti o njima postojale su i ranije, ali su se tokom pandemije rasplamsale u gotovo nemerljivom obimu., šireći strah, netrpeljivost i mržnju.

Od osnivanja 25. marta, grupi „Stop naseljavanju migranata" se za mesec dana priključilo više od 330.000 članova – postala je jedna od najbrojnijih i najbrže rastućih Fejsbuk grupa u Srbiji.

Dok se u ovoj i u sličnim grupama i stranicama i danas dele manipulativne, stare ili potpuno izmišljene vesti o njima, migranti i izbeglice u Srbiji su od početka vanrednog stanja bili zatvoreni u kampovima 24 časa dnevno, okruženi vojskom.

Tada su se istakle teorije da za njih ne važe ista pravila kao za stanovnike Srbije o ograničavanju kretanja i da se policijski čas koristio da se „krišom" razvoze po Srbiji – kada su zapravo, kao i ranije, oni koji su boravili na ulici i u graničnim područjima zapravo bili razmeštani po prihvatnim centrima.

Da migranti dobijaju novac iz budžeta Srbije, da se za njih prave kuće u Alibunaru, da se gradi kamp za 5.000 migranata u Valjevu „ako SNS pobedi na izborima" i brojne druge netačne tvrdnje širile su se društvenim mrežama i preko pojedinih sajtova.

Hiljade objava korisnika se i danas većinom bave dokazivanjem i ponavljanjem teorija o tobožnjem planu vlasti da naseli stotine hiljada ili čak i milion migranata, te da tako „podigne natalitet" zemlje.

Nekolicina političkih opozicionih partija je migracionu politiku Srbije još pre više od godinu dana počela da koristi u sklopu vlastitih kampanja, rasplamsavajući tvrdnje o opasnosti od „naseljavanja migranata".

Broj migranata i izbeglica koji boravi u kampovima u Srbiji varira oko šest hiljada, uz oko hiljadu ljudi koji se nalaze van zvaničnog smeštaja.

Podaci da je ove godine oko 120 ljudi zatražilo azil u Srbiji, a u poslednjih 12 godina je manje od 200 ljudi dobilo međunarodnu zaštitu ukazuje na činjenicu da se ogromna većina migranata i izbeglica samo privremeno zadržava u zemlji.

Njihova krajnja destinacija je, prema brojnim svedočenjima ovih ljudi i organizacija koje im pružaju pomoć, neka od zemalja EU, gde će imati veću mogućnost za zaposlenje i bolje uslove za život i rad nego što bi imali u Srbiji.

Teško je zamisliti scenario u kojem milion ili stotine hiljade migranata pristaje da svojevoljno ostane u Srbiji, čak i da država tako nešto odluči.


  • Pogledajte i kako da uočite i sprečite širenje lažnih vesti
Vesti koje naši prijatelji dele po društvenim mrežama često nisu istinite.
The British Broadcasting Corporation

Ovo su neke od stvari koje možete da primenite kada čitate o korona virusu u novinama ili na internetu:

  • Nepoznati lekari i stručnjaci – kada se govori o naučnim istraživanjima, a izvor su nepoznati lekari ili stručnjaci, kada nema linka ka naučnom radu ili institutu, informacija je verovatno netačna
  • Poruke u fotografijama – vodite računa o objavama koje su skrinšotovi skrinšotova, sa pikselizovnim fotografijama, to je već dokaz da ne znamo odakle je informacija došla
  • Poruka od „kume sa pulmologije" na Vajberu i Vopcapu – ne verujte da su ove poruke sto odsto pouzdane, nikad ne možete da znate da li neko ko to šalje samo želi pažnju ili je iz straha za sebe i bližnje delio poruke misleći da će da pomogne
  • Verujte jedino zvaničnim institucijama – to su Svetska zdravstvena organizacija i instituti za javno zdravlje
  • Pažljivo slušajte/čitajte izveštaje medija – društvene mreže su brže od televizije, radija i novina. Tradicionalni mediji ponekad prenesu vest sa društvenih mreža koja nije potpuno tačna – zato slušajte da li mediji pominju izvore i koji su to izvori
  • Uvek proverite izvor na društvenim mrežama – ukoliko ne možete da vidite odakle je vest došla i ukoliko nije od relevantnih institucija, verovatno nije tačna

Izvor: BBC, Raskrikavanje, Fejknjuz tragač


  • Pogledajte i kako je izgledala borba sa korona virusom u Srbiji u 2020:
Od najsmešnijeg virusa do 300.000 zaraženih.
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Total
0
Shares
Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

fourteen − twelve =

Prethodna vest

Prognoza vremena

Sledeća vest
raris

Raspisan nagradni konkurs za idejno grafičko rešenje znaka (logo-a) Platforme „Dijaspora Biznis Info – RARIS“