Informativni portal Timočke krajine (Zaječar, Knjaževac, Bor, Kladovo, Negotin, Boljevac, Majdanpek)

NE PALI STRNjIKU

Kampanja Ministarstva poljoprivrede republike srbije Ne pali strnjiku!

Ilustracija

Spaljivanje strnjišta ima višestruke dugotrajne štetne posledice. Štete na zemljištu prouzrokuju visoke temperature jer:
– ubijaju korisne mikroorganizme, što smanjuje prinos budućih useva;
– uništavaju celokupan azot, koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem;
– smanjuju sadržaj humusa u zemljištu, a za stvaranje 1 cm humusa potrebno je 100 godina.
Spaljivanje strnjišta nanosi štete i životnoj sredini:
– dim i i štetni gasovi zagađuju atmosferu;
– promene u sastavu tla remete biološku ravnotežu i time ugrožavaju agroekosistem;
– vatra uništava staništa ptica i životinja;
– paljenja u blizini nacionalnih parkova i rezervata prirode uvek mogu da dovedu do požara sa katastrofalnim posledicama u ovim zaštićenim oblastima.
Sa stanovišta bezbednosti u saobraćaju, dim koji nastaje spaljivanjem može da iznenada ili trajno prekrije saobraćajnice i posredno izazove udese sa ljudskim žrtvama i velikom materijalnom štetom.
Spaljivanje žetvenih ostataka je ZAKONOM ZABRANjENO I KAŽNjIVO
– spaljivanje strnjišta je kažnjivo po više zakona;
– karakteriše se kao krivično delo izazivanja opšte opasnosti;
– vlasnik poljoprivrednog gazdinstava gubi pravo na podsticajna sredstva u poljoprivredi na period od dve godine.
– za fizička lica predviđena je kazna od 100.000 dinara;
– za pravna lica predviđena je kazna od od 300.000 do milion dinara
– izazivač požara je dužan da nadoknadi troškove intervenicije vatrogasaca
ŠTA TREBA RADITI?
1. Ljuštenje strnjišta
– Što pre nakon žetve zaorati strnjište na dubinu od 10 do 15 cm, što zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta i količine žetvenih ostataka.
– Preporučuje se da se sa zaoravanjem doda i azot u količini od 20 do 50 kg/ha Ova količina azota obezbeđuje nesmetano razlaganje biljnih ostataka čija je masa kod ozime pšenice 3-7 t/ha.
2. Oranje strnjišta na punu dubinu
– Što pre nakon žetve zaorati strnjište na punu dubinu od 15 do 25 cm, što zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta i količine žetvenih ostataka.
– Istovremeno sa oranjem neophodno je uneti mineralno đubrivo i stajnjak. Posle oranja brazdu treba zatvoriti upotrebom valjka, drljače ili setvospremača, da bi se zemljište izravnalo i time umanjio gubitak vlage.

Spaljivanje žetvenih ostataka nema nijednu korisnu osobinu! Samo štetne!

Total
13
Shares
Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

8 − 4 =

Prethodna vest

Korona virus: U Srbiji preminulo još četvoro ljudi, rekordan dnevni broj novoobolelih u svetu, kaže SZO

Sledeća vest

Opada broj zaraženih koronavirusom u našoj zemlji